Pregled kardiolaga? Kada?

Neki od razloga:

Preporučen Vam je od strane drugog lekara

Imate bolu grudima, osećaj probadanja ili stezanja u grudima

Imate povišen krvni pritisak

Neko u Vašoj familiji je iznenada (naprasno) umro od srčane bolesti, pre navršene 50. godine života

ENDOKRINOLOGIJA

Endokrinologija je grana interne medicine koja se bavi dijagnostikovanjem i lečenjem bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem koje produkuju hormone , odgovorne za brojne procese u ljudskom organizmu. Bolesti endokrinog sistema nastaju kao posledica prekomerenog ili nedovoljnog lučenja hormona. Neke endokrinološke bolesti kao što su :šećerna bolest, bolesti štitaste žlezde, gojaznost su vrlo česte. Druga grupu endokrinoloških bolesti čine bolesti koje su relativno retke u opštoj populaciji, kao što su: bolesti nadbubrežne žlezde, bolesti hipofize, bolesti paraštitaste žlezde...

Dva glavna oblika šećerne bolesti su:

šećerna bolest tip 1 („šećerna bolest zavisna od insulina“) i

šećerna bolest tip 2 („šećerna bolest nezavisna od insulina“).

Oba tipa imaju zajedničku osnovnu karakteristiku – povišenu vrednost šećera u krvi.

Tip 1 -uzrokovan je potpunim nedostatkom insulina nastalim kao posledica autoimunog razaranja pankreasa. Obično se javlja kod mlađih ljudi, ali se može pojaviti i kod odraslih. Leči se pre svega insulinom.

Tip 2 -predstavlja jednu od najčešćih metaboličkih bolesti današnjice. Nastaje kao posledica nedovoljnog lučenja insulina ili neosetljivosti perifernih tkiva na insulin. Lečenje ovog tipa obuhvata nefarmakološke mere: promena životnih navika (ishrana), fizika aktivnost, kontrola telesne težine. Kada je potrebno uvođenje lekova , najčešće se lečenje započinje tabletama. Ukoliko se ne uspe postići zadovoljavajuća kontrola šećerne bolesti može se uvesti insulin.

Bolesti štitaste žlezde

Uloga štitaste žlezde je regulacija metabolizma: kontrola rada srca, crevne peristaltike, mišićne snage. Kod dece utiče na normalan razvoj dečjeg mozga. Danas predstavljaju jedne od najčešćih bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Struma- čest uzrok povećanja štitaste žlezde u prošlosti bio je nedostatak joda. Danas,nakon uvođenja obaveznog jodiranja soli, ovaj uzrok je potpuno nestao. Danas najčešći uzrok predstavljaju autoimune bolesti štitaste žlezde. Hipotireoza- javlja se kada u organizmu nema dovoljno hormona štitaste žlezde. Češća je kod žena, a najčešći uzrok je autoimuna bolest štitaste žlezde. Hipertireoza- se javlja kada u organizmu ima previše hormona štitaste žlezde. I ovo stanje se javlja češće kod žena i uzrokovano autoimunim poremećajima.

Dijagnostika

Pregled specijaliste interne medicine-endokrinologa

Ultrazvučni pregled štitaste žlezde

Ultrazvučni pregled pankreasa i nadbubrežnih žlezda

Određivanje nivoa hormona