poliklinika dr visnjevac

Interna medicina

Oblasti Interne medicine

* KARDIOLOGIJA

* ENDOKRINOLOGIJA

* GASTROENTEROLOGIJA

* ONKOLOGIJA

KARDILOGIJA

Kardiologija je grana interne medicine koja se bavi problemima koji su vezani za srce i krvne sudove.

Pregled kardiologa obuhvata:
  • Anamnezu o tegobama i problemima koje pacijent ima
  • Fizikalni pregled: slušanje srčanih tonova, merenje krvnopg pritiska i frekvence rada srca,...
  • EKG čiji zapis pruža uvid i pomaže da se vidi stanje srčanog mišića i njegovog rada
  • Ultrazvučni pregled srca (ehokardiografija). Neinvazivna, bezbolna metoda, za koju nije potrebna posebna priprema i nema štetnih dejstava.Mogu se otkriri brojni patološki, anatomski i funkcionalni poremećaji srca. Značajna je za praćenje mnogobrojnih bolesti srca, kao i procene dejstva primenjene terapije.
Pregled kardiologa?Kada?
Neki od razloga:
  • Preporučen Vam je od strane drugog lekara
  • Imate bolu grudima, osećaj probadanja ili stezanja u grudima
  • Imate povišen krvni pritisak
  • Neko u Vašoj familiji je iznenada (naprasno) umro od srčane bolesti, pre navršene 50. godine života


ENDOKRINOLOGIJA

Endokrinologija je grana interne medicine koja se bavi dijagnostikovanjem i lečenjem bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem koje produkuju hormone , odgovorne za brojne procese u ljudskom organizmu. Bolesti endokrinog sistema nastaju kao posledica prekomerenog ili nedovoljnog lučenja hormona. Neke endokrinološke bolesti kao što su :šećerna bolest, bolesti štitaste žlezde, gojaznost su vrlo česte. Druga grupu endokrinoloških bolesti čine bolesti koje su relativno retke u opštoj populaciji, kao što su: bolesti nadbubrežne žlezde, bolesti hipofize, bolesti paraštitaste žlezde...

Šećerna bolest (Diabetes mellitus)

Dva glavna oblika šećerne bolesti su:

  • šećerna bolest tip 1 („šećerna bolest zavisna od insulina“) i
  • šećerna bolest tip 2 („šećerna bolest nezavisna od insulina“).

Oba tipa imaju zajedničku osnovnu karakteristiku – povišenu vrednost šećera u krvi.

Tip 1 -uzrokovan je potpunim nedostatkom insulina nastalim kao posledica autoimunog razaranja pankreasa. Obično se javlja kod mlađih ljudi, ali se može pojaviti i kod odraslih. Leči se pre svega insulinom.

Tip 2 -predstavlja jednu od najčešćih metaboličkih bolesti današnjice. Nastaje kao posledica nedovoljnog lučenja insulina ili neosetljivosti perifernih tkiva na insulin. Lečenje ovog tipa obuhvata nefarmakološke mere: promena životnih navika (ishrana), fizika aktivnost, kontrola telesne težine. Kada je potrebno uvođenje lekova , najčešće se lečenje započinje tabletama. Ukoliko se ne uspe postići zadovoljavajuća kontrola šećerne bolesti može se uvesti insulin.

Bolesti štitaste žlezde

Uloga štitaste žlezde je regulacija metabolizma: kontrola rada srca, crevne peristaltike, mišićne snage. Kod dece utiče na normalan razvoj dečjeg mozga. Danas predstavljaju jedne od najčešćih bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Struma- čest uzrok povećanja štitaste žlezde u prošlosti bio je nedostatak joda. Danas,nakon uvođenja obaveznog jodiranja soli, ovaj uzrok je potpuno nestao. Danas najčešći uzrok predstavljaju autoimune bolesti štitaste žlezde. Hipotireoza- javlja se kada u organizmu nema dovoljno hormona štitaste žlezde. Češća je kod žena, a najčešći uzrok je autoimuna bolest štitaste žlezde. Hipertireoza- se javlja kada u organizmu ima previše hormona štitaste žlezde. I ovo stanje se javlja češće kod žena i uzrokovano autoimunim poremećajima.

Dijagnostika

  • Pregled specijaliste interne medicine-endokrinologa
  • Ultrazvučni pregled štitaste žlezde
  • Ultrazvučni pregled pankreasa i nadbubrežnih žlezda
  • Određivanje nivoa hormona

PODELITE STRANICU!