Svetski dan srca – 29. septembar 2019. godine

„BUDI HEROJ SVOGA SRCA”
Obeležavanje Svetskog dana srca u Poliklinici "dr Višnjevac"-besplatni saveti, kontrola pritiska, licencirani edukatori održaće edukaciju i praktičnu vežbu na "fantomu"- masaža srca i pružanje osnovne životne potpore u slučaju srčanog zastoja.

„BUDI HEROJ SVOGA SRCA”
Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine, sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Svake godine u svetu 17,9 miliona ljudi umre kao posledica bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).

Prema podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova (KVB) tokom 2017. godine u Srbiji je umrlo 53.668 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 51,7% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji Među najznačajnije faktore rizika, koji su odgovorni za smrtnost od KVB, ubrajaju se povišen krvni pritisak (kome se pripisuje 13% smrtnih slučajeva na globalnom nivou), zatim upotreba duvana (9%), povišen nivo šećera u krvi (6%), fizička neaktivnost (6%) i prekomerna telesna masa i gojaznost (5%)
Promenjivi faktori rizika
Hipertenzija (povišen krvni pritisak)

Hipertenzija je vodeći uzrok KVB širom sveta, a visok krvni pritisak se naziva „tihim ubicom”, jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju. Prehipertenziju i hipertenziju u Srbiji ima 47,5% odraslog stanovništva. Prehipertenzija i hipertenzija kod muškaraca zastupljena je kod 48,5%, a kod žena kod 46,5% slučajeva. Hipertenzija je jedan od najvažnijih uzroka prevremene smrti širom sveta, a ono što zabrinjava je činjenica da se procenjuje da će 1,56 milijardi ljudi živeti sa hipertenzijom u 2025. godini. Sve navedeno upućuje na važnost redovnog merenja krvnog pritiska.

Upotreba duvana
Procenjuje se da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih KVB. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života, raste sa godinama i viši je kod žena pušača nego kod muškaraca pušača. U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od ishemijskih bolesti srca se znatno smanjuje, a u roku od 15 godina od prestanka pušenja, rizik od kardiovaskularnih oboljenja se izjednačuje sa rizikom koji postoji kod nepušača

Povišen nivo šećera u krvi – šećerna bolest
Rizik od kardiovaskularnih bolesti je od dva do tri puta veći kod osoba sa tipom 1 ili tipom 2 šećerne bolesti, a rizik je veći kod osoba ženskog pola. Kardiovaskularni rizik raste sa povišenim nivoom vrednosti šećera u krvi, a prognoza KVB kod osoba sa šećernom bolešću je lošija. U svetu učestalost dijabetesa kod odraslih osoba iznosi 10%, dok u našoj zemlji učestalost dijabetesa kod odraslog stanovništva iznosi gotovo 8%. Ako se šećerna bolest ne otkrije na vreme i ne leči može doći do ozbiljnih komplikacija, uključujući srčani i moždani udar, bubrežnu insuficijenciju, amputaciju ekstremiteta i gubitak vida. Redovno merenje nivoa šećera u krvi, procena kardiovaskularnog rizika kao i redovno uzimanje lekova, uključujući insulin, može poboljšati kvalitet života ljudi sa šećernom bolešću.

Fizička neaktivnost
Osoba je nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedeljno intenzivno aktivna kraće od 20 minuta.  Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja. Ljudi koji su nedovoljno fizički aktivni imaju 20 do 30 % veći rizik od svih uzroka smrti u odnosu na one koji su fizički aktivni najmanje 30 minuta veći broj dana u toku nedelje. U svetu je nedovoljna fizička aktivnost zastupljena kod 31% odraslog stanovništva, a u Srbiji je nedovoljno fizički aktivno 44% odraslih.

Nepravilna ishrana
Utvrđena je povezanost visokog unosa zasićenih masti, trans-masti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova.

Prekomerna uhranjenost i gojaznost
Gojaznost je usko povezana sa glavnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija. Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2013. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase, više od polovine stanovništva uzrasta od 15 godina i više bilo je prekomerno uhranjeno (56,3%), odnosno 35,1% stanovništva je bilo predgojazno i 21,2% stanovništva gojazno



Poremećaji funkcije štitaste žlezde

se ogledaju u povećanju ili smanjenju njene funkcije. Pojačana funkcija ili hipertireoza je poremećaj koji karakterišu pojačano znojenje, osećaj ubrzanog rada srca, zamaranje, pojačan apetit i gubitak u telesnoj težini. Mogu biti prisutni i povišena telesna temperatura, učestala pražnjenja creva, promene raspoloženja. Najčešći uzrok ovog poremećaja su autoimune bolesti kao što su Graves-Basedow-ljeva bolest, Hashimoto tiroiditis (u svojoj inicijalnoj fazi), zatim subakutni tiroiditis, te toksični adenomi (nodusi u žlezdi koji luče višak hormona). Postoje različiti terapijski pristupi u tretmanu pacijenata sa hipertireozom: medikamentozni (tablete kojima se smanjuje sekrecija hormona), primena radioaktivnog joda i operativno lečenje.

Smanjena funkcija štitaste žlezde ili hipotireoza je znatno češći poremećaj funkcije i karakteriše se zamaranjem, osećajem manjka energije, promenama raspoloženja, dobijanjem u telesnoj težini, pojavom otoka, neregularnim menstrualnim ciklusima, suvom, perutavom kožom, opadanjem kose, itd. Najčešći uzroci ovog poremećaja su autoimuni tiroiditis (Hashimoto tiroiditis) i znatno ređe druge bolesti i stanja kao sto su urođena hipoplazija ili agenezija štitaste žlezde, zatim stanja nakon operacije žlezde ili terapijske primene radioaktivnog joda. Dijagnoza se postavlja određivanjem nivoa hormona štitaste žlezde. Terapija podrazumeva uzimanje lekova kojima se nadomešta funkcija žlezde uz redovne kontrole hormonskog statusa.

Nodusi “čvorovi“ u štitastoj žlezdi su veoma česte promene u građi žlezde i nalazimo ih u oko 30 procenata stanovništva. Najčešće se radi o dobroćudnim nodusima koji ukoliko ne prouzrokuju kompresivne smetnje (probleme sa gutanjem, disanjem, bolove u vratu ili promuklost) zahtevaju samo povremene ultrazvučne kontrole i određivanje hormonskog statusa. Neki od nodusa nakon ultrazvučnog pregleda mogu da zahtevaju dopunsku dijagnostiku kao što je scintigrafija (snimanje žlezde radioktivnim jodom ili tehnecijumom) ili pak biopsiju tankom iglom nakon čega se donosi odluka o daljim modalitetima lečenja: operacija ili praćenje.


Aritmija

Svaki poremećaji normalnog srčanog ritma, pri kome dolazi do povećanja, ili smanjenja frekvencije (brzine rada srca), ili preskakanja u radu srca, zovu se aritmije. Normalan broj otkucaja srca je između 60 i 100 u minuti. Broj otkucaja preko 100 u minuti se naziva  tahikardija  a ispod 60 u minuti je  bradikardija . Različite su vrste aritmije i mogu se podeliti na ventrikularne I supraventrikularne  ekstrasistole,  ventrikularna tahikardija, bradikardija,ventrikularna fibrilacija (životno ugrožavajuća).Uzroci aritmija mogu biti akutni infarkt miokarda, prolaps mitralne valvule, kardiomiopatija, upala srčanog mišića ( miokarditis ), urođene srčane mane, bolesti srčanih zalistaka, poremećaj nivoa elektrolita, lekovi (antidepresivi,  aminofilin , digoksin, bronhodilatatori), nakon operativnog lečenja, kod infekcija, alkohol, kofein, droge (kokain, amfetamini), stres, povećano lučenje adrenalina u organizmu. Rizik je veći kod osoba koje konzumiraju alkohol, cigarete, imaju povišeni krvni pritisak i stres.

Koji su simptomi i znaci aritmija?

* preskakanje srca,ubrzan rad srca (tahikardija)
* usporen rad srca ( bradikardija ), treperenje u grudnom košu
* stenokardija (pritisak, bol u grudnom košu)
* zadihanost,nesvestice, vrtoglavice, slabost
* sinkopa (gubitak svesti)
Opasni simptomi srčanih aritmija su gubitak svesti, osećaj gubitka daha i bol u grudnom košu. U slučaju takvih tegoba, trebalo bi se hitno javiti lekaru.

Kako se postavlja dijagnoza aritmija?

Detaljna anamneza i klinički pregled su osnov za postavljanje dijagnoze poremećaja srčanog ritma.
Standardni EKG (elektrokardiogram) snimak srčane aktivnosti je zlatni strandard za postavljanje dijagnoze poremećaja srčanog ritma.
Neophodno je uraditi 24satni  Holter EKG -a koji automatski beleži broj otkucaja srca u toku jednog dana.



Poklon za sve dame

Poliklinika „dr Višnjevac“ svim damama 08.03. i 09.03. poklanja 15% popusta na preglede:ultrazvuk abdomena, ultrazvuk štitaste žlezde, pregled endokrinologa.


Metabolički sindrom

je skup laboratorijskih i kliničkih poremećaja koji ukoliko su prisutni kod određene osobe značajno povećavaju rizik za nastanak oboljenja srca i krvnih sudova, srčanog udara, moždanog udara i dijabetesa. Komponente metabolickog sindroma su: gojaznost (povećan obim struka, odnosno povećan odnos obima struka i kukova), povišen krvni pritisak (odnosno uzimanje lekova za povišen krvni pritisak), povišen nivo masnoća u krvi (triglicerida), povišen nivo šećerau krvi. Jedan od osnovnih razloga zbog čega dolazi do pojave metabolickog sindroma jeste insulinska rezistencija odnosno potreba da se za održavanje normalnih ili približno normalanih vrednosti šećera u krvi luče povećane količine insulina. Insulinska rezistencija predstavlja uvod u pojavu dijabetesa, otežava postizanje odgovarajuće telesne težine, a takođe predstavlja faktor rizika za pojavu malignih bolesti.

Poseban problem insulinska rezistencija predstavlja kod žena, jer može da utiče na reprodukciju tako što remeti normalnu funkciju jajnika, remeti menstrualne cikluse i zaustavlja sazrevanje jajnih ćelija odnosno onemogućava ovulaciju i na taj način smanjuje mogućnost nastanka trudnoće i povećava učestalost spontanih pobačaja i prevremenih porođaja.
Pored insulinske rezistencije tada često nalazimo ciste na jajnicima, pojačanu maljavost i izražene akne što zajedno čini sindrom policističnih jajnika (PCOSy).


Pogodnosti za penzionere

Svake srede u februaru mesecu popust za penzionera od 50% za preglede :ultrazvučni pregled abdomena i štitaste žlezde (pregled je potrebno zakazati ,poneti na uvid isečak od penzije).

Srčana slabost-
srčana insuficijencija

Srčana insuficijencija je stanje koje nastaje zbog poremećaja strukture ili funkcije srca koje ga onemogućavaju da zadovolji potrebe organizma za kiseonikom. Uzroci srčane slabosti mogu biti: srčani infarkt, angina pektoris, visok krvni pritisak, aritmije, mane srčanih zalistaka itd. Karakteriše se simptomima koji predstavljaju i upozorenje: nedostatak vazduha, kašalj i sviranje u grudima pri disanju, zamor, otoci stopala, ubrzan srčani rad, bolovi u grudima...Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, istorije bolesti i pregleda pacijenta

ANALIZA KRVI

RENTGEN SRCA I PLUĆA

ELEKTROKARDIOGRAM (EKG) I 24 ČASOVNI HOLTER EKG

ULTRAZVUK SRCA ( EHOKARDIOGRAFIJA )

STRES TESTOVI SLUŽE ZA PROCENU RADA SRCA I KRVNIH SUDOVA PRI NAPORU