Poremećaji funkcije štitaste žlezde

se ogledaju u povećanju ili smanjenju njene funkcije. Pojačana funkcija ili hipertireoza je poremećaj koji karakterišu pojačano znojenje, osećaj ubrzanog rada srca, zamaranje, pojačan apetit i gubitak u telesnoj težini. Mogu biti prisutni i povišena telesna temperatura, učestala pražnjenja creva, promene raspoloženja. Najčešći uzrok ovog poremećaja su autoimune bolesti kao što su Graves-Basedow-ljeva bolest, Hashimoto tiroiditis (u svojoj inicijalnoj fazi), zatim subakutni tiroiditis, te toksični adenomi (nodusi u žlezdi koji luče višak hormona). Postoje različiti terapijski pristupi u tretmanu pacijenata sa hipertireozom: medikamentozni (tablete kojima se smanjuje sekrecija hormona), primena radioaktivnog joda i operativno lečenje.

Smanjena funkcija štitaste žlezde ili hipotireoza je znatno češći poremećaj funkcije i karakteriše se zamaranjem, osećajem manjka energije, promenama raspoloženja, dobijanjem u telesnoj težini, pojavom otoka, neregularnim menstrualnim ciklusima, suvom, perutavom kožom, opadanjem kose, itd. Najčešći uzroci ovog poremećaja su autoimuni tiroiditis (Hashimoto tiroiditis) i znatno ređe druge bolesti i stanja kao sto su urođena hipoplazija ili agenezija štitaste žlezde, zatim stanja nakon operacije žlezde ili terapijske primene radioaktivnog joda. Dijagnoza se postavlja određivanjem nivoa hormona štitaste žlezde. Terapija podrazumeva uzimanje lekova kojima se nadomešta funkcija žlezde uz redovne kontrole hormonskog statusa.

Nodusi “čvorovi“ u štitastoj žlezdi su veoma česte promene u građi žlezde i nalazimo ih u oko 30 procenata stanovništva. Najčešće se radi o dobroćudnim nodusima koji ukoliko ne prouzrokuju kompresivne smetnje (probleme sa gutanjem, disanjem, bolove u vratu ili promuklost) zahtevaju samo povremene ultrazvučne kontrole i određivanje hormonskog statusa. Neki od nodusa nakon ultrazvučnog pregleda mogu da zahtevaju dopunsku dijagnostiku kao što je scintigrafija (snimanje žlezde radioktivnim jodom ili tehnecijumom) ili pak biopsiju tankom iglom nakon čega se donosi odluka o daljim modalitetima lečenja: operacija ili praćenje.


Aritmija

Svaki poremećaji normalnog srčanog ritma, pri kome dolazi do povećanja, ili smanjenja frekvencije (brzine rada srca), ili preskakanja u radu srca, zovu se aritmije. Normalan broj otkucaja srca je između 60 i 100 u minuti. Broj otkucaja preko 100 u minuti se naziva  tahikardija  a ispod 60 u minuti je  bradikardija . Različite su vrste aritmije i mogu se podeliti na ventrikularne I supraventrikularne  ekstrasistole,  ventrikularna tahikardija, bradikardija,ventrikularna fibrilacija (životno ugrožavajuća).Uzroci aritmija mogu biti akutni infarkt miokarda, prolaps mitralne valvule, kardiomiopatija, upala srčanog mišića ( miokarditis ), urođene srčane mane, bolesti srčanih zalistaka, poremećaj nivoa elektrolita, lekovi (antidepresivi,  aminofilin , digoksin, bronhodilatatori), nakon operativnog lečenja, kod infekcija, alkohol, kofein, droge (kokain, amfetamini), stres, povećano lučenje adrenalina u organizmu. Rizik je veći kod osoba koje konzumiraju alkohol, cigarete, imaju povišeni krvni pritisak i stres.

Koji su simptomi i znaci aritmija?

* preskakanje srca,ubrzan rad srca (tahikardija)
* usporen rad srca ( bradikardija ), treperenje u grudnom košu
* stenokardija (pritisak, bol u grudnom košu)
* zadihanost,nesvestice, vrtoglavice, slabost
* sinkopa (gubitak svesti)
Opasni simptomi srčanih aritmija su gubitak svesti, osećaj gubitka daha i bol u grudnom košu. U slučaju takvih tegoba, trebalo bi se hitno javiti lekaru.

Kako se postavlja dijagnoza aritmija?

Detaljna anamneza i klinički pregled su osnov za postavljanje dijagnoze poremećaja srčanog ritma.
Standardni EKG (elektrokardiogram) snimak srčane aktivnosti je zlatni strandard za postavljanje dijagnoze poremećaja srčanog ritma.
Neophodno je uraditi 24satni  Holter EKG -a koji automatski beleži broj otkucaja srca u toku jednog dana.



Poklon za sve dame

Poliklinika „dr Višnjevac“ svim damama 08.03. i 09.03. poklanja 15% popusta na preglede:ultrazvuk abdomena, ultrazvuk štitaste žlezde, pregled endokrinologa.


Metabolički sindrom

je skup laboratorijskih i kliničkih poremećaja koji ukoliko su prisutni kod određene osobe značajno povećavaju rizik za nastanak oboljenja srca i krvnih sudova, srčanog udara, moždanog udara i dijabetesa. Komponente metabolickog sindroma su: gojaznost (povećan obim struka, odnosno povećan odnos obima struka i kukova), povišen krvni pritisak (odnosno uzimanje lekova za povišen krvni pritisak), povišen nivo masnoća u krvi (triglicerida), povišen nivo šećerau krvi. Jedan od osnovnih razloga zbog čega dolazi do pojave metabolickog sindroma jeste insulinska rezistencija odnosno potreba da se za održavanje normalnih ili približno normalanih vrednosti šećera u krvi luče povećane količine insulina. Insulinska rezistencija predstavlja uvod u pojavu dijabetesa, otežava postizanje odgovarajuće telesne težine, a takođe predstavlja faktor rizika za pojavu malignih bolesti.

Poseban problem insulinska rezistencija predstavlja kod žena, jer može da utiče na reprodukciju tako što remeti normalnu funkciju jajnika, remeti menstrualne cikluse i zaustavlja sazrevanje jajnih ćelija odnosno onemogućava ovulaciju i na taj način smanjuje mogućnost nastanka trudnoće i povećava učestalost spontanih pobačaja i prevremenih porođaja.
Pored insulinske rezistencije tada često nalazimo ciste na jajnicima, pojačanu maljavost i izražene akne što zajedno čini sindrom policističnih jajnika (PCOSy).


Pogodnosti za penzionere

Svake srede u februaru mesecu popust za penzionera od 50% za preglede :ultrazvučni pregled abdomena i štitaste žlezde (pregled je potrebno zakazati ,poneti na uvid isečak od penzije).

Srčana slabost-
srčana insuficijencija

Srčana insuficijencija je stanje koje nastaje zbog poremećaja strukture ili funkcije srca koje ga onemogućavaju da zadovolji potrebe organizma za kiseonikom. Uzroci srčane slabosti mogu biti: srčani infarkt, angina pektoris, visok krvni pritisak, aritmije, mane srčanih zalistaka itd. Karakteriše se simptomima koji predstavljaju i upozorenje: nedostatak vazduha, kašalj i sviranje u grudima pri disanju, zamor, otoci stopala, ubrzan srčani rad, bolovi u grudima...Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, istorije bolesti i pregleda pacijenta

ANALIZA KRVI

RENTGEN SRCA I PLUĆA

ELEKTROKARDIOGRAM (EKG) I 24 ČASOVNI HOLTER EKG

ULTRAZVUK SRCA ( EHOKARDIOGRAFIJA )

STRES TESTOVI SLUŽE ZA PROCENU RADA SRCA I KRVNIH SUDOVA PRI NAPORU