„BUDI HEROJ SVOGA SRCA”
Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine, sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Svake godine u svetu 17,9 miliona ljudi umre kao posledica bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).

Prema podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova (KVB) tokom 2017. godine u Srbiji je umrlo 53.668 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 51,7% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji Među najznačajnije faktore rizika, koji su odgovorni za smrtnost od KVB, ubrajaju se povišen krvni pritisak (kome se pripisuje 13% smrtnih slučajeva na globalnom nivou), zatim upotreba duvana (9%), povišen nivo šećera u krvi (6%), fizička neaktivnost (6%) i prekomerna telesna masa i gojaznost (5%)
Promenjivi faktori rizika
Hipertenzija (povišen krvni pritisak)
Hipertenzija je vodeći uzrok KVB širom sveta, a visok krvni pritisak se naziva „tihim ubicom”, jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju. Prehipertenziju i hipertenziju u Srbiji ima 47,5% odraslog stanovništva. Prehipertenzija i hipertenzija kod muškaraca zastupljena je kod 48,5%, a kod žena kod 46,5% slučajeva. Hipertenzija je jedan od najvažnijih uzroka prevremene smrti širom sveta, a ono što zabrinjava je činjenica da se procenjuje da će 1,56 milijardi ljudi živeti sa hipertenzijom u 2025. godini. Sve navedeno upućuje na važnost redovnog merenja krvnog pritiska.

Upotreba duvana
Procenjuje se da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih KVB. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života, raste sa godinama i viši je kod žena pušača nego kod muškaraca pušača. U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od ishemijskih bolesti srca se znatno smanjuje, a u roku od 15 godina od prestanka pušenja, rizik od kardiovaskularnih oboljenja se izjednačuje sa rizikom koji postoji kod nepušača

Povišen nivo šećera u krvi – šećerna bolest
Rizik od kardiovaskularnih bolesti je od dva do tri puta veći kod osoba sa tipom 1 ili tipom 2 šećerne bolesti, a rizik je veći kod osoba ženskog pola. Kardiovaskularni rizik raste sa povišenim nivoom vrednosti šećera u krvi, a prognoza KVB kod osoba sa šećernom bolešću je lošija. U svetu učestalost dijabetesa kod odraslih osoba iznosi 10%, dok u našoj zemlji učestalost dijabetesa kod odraslog stanovništva iznosi gotovo 8%. Ako se šećerna bolest ne otkrije na vreme i ne leči može doći do ozbiljnih komplikacija, uključujući srčani i moždani udar, bubrežnu insuficijenciju, amputaciju ekstremiteta i gubitak vida. Redovno merenje nivoa šećera u krvi, procena kardiovaskularnog rizika kao i redovno uzimanje lekova, uključujući insulin, može poboljšati kvalitet života ljudi sa šećernom bolešću.

Fizička neaktivnost
Osoba je nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedeljno intenzivno aktivna kraće od 20 minuta.  Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja. Ljudi koji su nedovoljno fizički aktivni imaju 20 do 30 % veći rizik od svih uzroka smrti u odnosu na one koji su fizički aktivni najmanje 30 minuta veći broj dana u toku nedelje. U svetu je nedovoljna fizička aktivnost zastupljena kod 31% odraslog stanovništva, a u Srbiji je nedovoljno fizički aktivno 44% odraslih.

Nepravilna ishrana
Utvrđena je povezanost visokog unosa zasićenih masti, trans-masti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova.

Prekomerna uhranjenost i gojaznost
Gojaznost je usko povezana sa glavnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija. Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2013. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase, više od polovine stanovništva uzrasta od 15 godina i više bilo je prekomerno uhranjeno (56,3%), odnosno 35,1% stanovništva je bilo predgojazno i 21,2% stanovništva gojazno

Smanjena funkcija štitaste žlezde ili hipotireoza je znatno češći poremećaj funkcije i karakteriše se zamaranjem, osećajem manjka energije, promenama raspoloženja, dobijanjem u telesnoj težini, pojavom otoka, neregularnim menstrualnim ciklusima, suvom, perutavom kožom, opadanjem kose, itd. Najčešći uzroci ovog poremećaja su autoimuni tiroiditis (Hashimoto tiroiditis) i znatno ređe druge bolesti i stanja kao sto su urođena hipoplazija ili agenezija štitaste žlezde, zatim stanja nakon operacije žlezde ili terapijske primene radioaktivnog joda. Dijagnoza se postavlja određivanjem nivoa hormona štitaste žlezde. Terapija podrazumeva uzimanje lekova kojima se nadomešta funkcija žlezde uz redovne kontrole hormonskog statusa.

Nodusi “čvorovi“ u štitastoj žlezdi su veoma česte promene u građi žlezde i nalazimo ih u oko 30 procenata stanovništva. Najčešće se radi o dobroćudnim nodusima koji ukoliko ne prouzrokuju kompresivne smetnje (probleme sa gutanjem, disanjem, bolove u vratu ili promuklost) zahtevaju samo povremene ultrazvučne kontrole i određivanje hormonskog statusa. Neki od nodusa nakon ultrazvučnog pregleda mogu da zahtevaju dopunsku dijagnostiku kao što je scintigrafija (snimanje žlezde radioktivnim jodom ili tehnecijumom) ili pak biopsiju tankom iglom nakon čega se donosi odluka o daljim modalitetima lečenja: operacija ili praćenje.

Koji su simptomi i znaci aritmija?

* preskakanje srca,ubrzan rad srca (tahikardija)
* usporen rad srca ( bradikardija ), treperenje u grudnom košu
* stenokardija (pritisak, bol u grudnom košu)
* zadihanost,nesvestice, vrtoglavice, slabost
* sinkopa (gubitak svesti)
Opasni simptomi srčanih aritmija su gubitak svesti, osećaj gubitka daha i bol u grudnom košu. U slučaju takvih tegoba, trebalo bi se hitno javiti lekaru.

Kako se postavlja dijagnoza aritmija?

Detaljna anamneza i klinički pregled su osnov za postavljanje dijagnoze poremećaja srčanog ritma.
Standardni EKG (elektrokardiogram) snimak srčane aktivnosti je zlatni strandard za postavljanje dijagnoze poremećaja srčanog ritma.
Neophodno je uraditi 24satni  Holter EKG -a koji automatski beleži broj otkucaja srca u toku jednog dana.

Poseban problem insulinska rezistencija predstavlja kod žena, jer može da utiče na reprodukciju tako što remeti normalnu funkciju jajnika, remeti menstrualne cikluse i zaustavlja sazrevanje jajnih ćelija odnosno onemogućava ovulaciju i na taj način smanjuje mogućnost nastanka trudnoće i povećava učestalost spontanih pobačaja i prevremenih porođaja.
Pored insulinske rezistencije tada često nalazimo ciste na jajnicima, pojačanu maljavost i izražene akne što zajedno čini sindrom policističnih jajnika (PCOSy).